Белановица

Белановица се налази 18 км од Љига на на десној обали Качера. Окружена је падинама Рудника, Букуље и Сувобора. Надморска висина је 220 метара.

Настајала је и развијала се у атару села Калањеваца, око првих тамошњих механа и кафана, уздуж сеоског пута и паралелно са потоком. Помиње се и у средњем веку под сличним именом, да би касније један заселак Калањеваца био прозван Белановица. Цркву и школу ово место добило је 1864. године, а статус варошице 1904. године.

Белановица је 1924. године добила првог сталног лекара, а 9. маја 1926. овде је основана и Качерска здравствена задруга са 210 чланова. Од 1929. године ова варошица има и сопствени водовод. Потом је саграђено јавно купатило и подигнут Споменик Качерцима палим у балканским и Првом светском рату.

Из Фонда краљице Марије Карађорђевић ту је 1938. године саграђен Дечји дом за смештај сиромашне младежи. Тих година купљен је рендген апарат који је служио све до 1947. Пливачки базен величине 12×18 м поциње са радом 1960. године.

За време Другог светског рата седиште Среза рудничког је из варошице Рудник премештено у Белановицу и ту је било до краја рата, када је Белановица припојена Срезу љишком. Према попису из 2002. у Белановици живи 266 становника.

У Белановици постоји Основна школа „Сестре Павловић“. Добила је име по сестрама Дринки, народном хероју и Даринки (рођена у Белановици), које су стрељане у логору на Бањици, маја 1943. године.
Школа поседује у својој архиви документацију о свом раду из периода од 1918. године, односно из времена Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Архива из ранијег периода је уништена у току Колубарске битке, јер је била седиште Треће српске армије којом је командовао генерал П. Ђуришић Штурм).

Река Качер је богата рибом, а околина Белановице ловном дивљачи.