Културно наслеђе

Манастир Ваведење и тајанствени саркофази

У Иконићима, југозападном засеоку Славковице под Рајцем, на потесу Црквине налазе се остаци манастира са црквом с краја XИИИ или из првих деценија XИВ века и некрополе од стотинак гробова необичне конструкције, мало познате у Србији. Оно што је посебно привукло пажњу истраживача била су два монументална камена саркофага (и трећи девастиран) за које Димитрије Мадас у књизи „Славковица“ тврди да припадају деспоту Ђурађу Бранковићу, његовој жени Ирини, познатој као Проклета Јерина и њиховом сину деспоту Лазару Бранковићу. За то, међутим, осим одличне аргументације нема ни једног материјалног доказа, па његово мишљење остаје без подршке стручне јавности, која га сматра смелом претпоставком. Драгоцен је налаз камеје-иконице са ликом св. Николе и крстом, која се данас чува у Народном музеју у Београду.

Објекат је 1982. године под именом Манастир Ваведење Пресвете Богородице уписан у Централни регистар непокретних културних добара Републике Србије и смештен у категорију споменика културе од великог значаја. Споменик се данас налази у надлежности Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Храм Св. Јована Крститеља са некрополом у Дићима

Једна од највећих некропола са остацима цркве с краја 13. века налази се у селу Дићи, поред саме Ибарске магистрале. На локалитету „Манастирина“ (Манастирско), на коме се налази данашње гробље села Дићи, 1991. године откривени су темељи средњовековне цркве са великом некрополом. Археолошка истраживања која су том приликом започета, преузео је Завод за заштиту споменика културе из Ваљева. Реч је о једној од највећих некропола на подручју Србије из 14. века, која обухвата преко 180 надгробних плоча необичног облика из 14. и 15. века. На основу натписа са ктиторске надгробне плоче у храму, зна се да је манастир саградио властелин Влгдраг, из периода владавине Краља Стефана Уроша ИИ Милутина.

Храм св. Јована Крститеља заштићен је као непокретно културно добро (НКД), остаци средњовековне цркве и гробља Дићи – споменик културе (СК 965). Од 2013. године започет је циклус радова на реконструкцији овог археолошког локалитета. У току је изградња главног брода цркве и олтарског дела, а у плану су и друге активности које имају за циљ очување овог драгоценог споменика културе.