Колубарска битка је најзначајнија битка Првог светског рата, рата који је вођен између једне мале краљевине и једне моћне царевине. Трајала је 30 дана на фронту дугом 200km: од Сувобора, Љига, реке Колубаре, преко Лазаревца, Лајковца до Београда. Ливаде и њиве у селима Гукош, Кадина Лука, Ба и Славковица биле су пуне појединачних и групних гробница наше и непријатељске војске. Мештани и институције у нашој општини су подизали обележја која смо ми данас снимили, унели на туристичке мапе, поставили фотографије и прецизне локације на интернет портале и све друштвене мреже. За трајни незаборав и туристим и мештанима.

Пуковник Живојин Бацић Po naređenju komadanta 3. armije generala Pavla Jurišića Štruma, Timočka divizija kreće na Kamalj radi njegovog preotimanja od neprijatelja. Međutim, ubrzo su bataljoni 13. puka odstupili zbog nedostatka municije. Komandat puka Živojin Bacić nije uspeo da ih zadrži na pložajima. Ostavši sam poginuo je, a o hrabrom držanju pukovnika Bacića i o njegovoj pogibiji, ratni dopisnik pariskog Žurnala Anri Barbi zabeležio je: ,,Bitka je u jeku. Pukovnik Bacić, pokriven krvlju, nastavlja da komanduje otporom. Kako više ne može da ide, njegova dva ordonansa ga nose s jednnog na drugo mesto. Jedan oficir mu se približava: -Moj pukovniče, naš zadatak je izvršen… Primili smo naredbu da se držimo 24 sata… Bacić ga strelja pogledom: -Ne povlačimo se! Ja se ne povlačim! Tri austrougarska puka su konačno izugubila elan. Ali nove sveže jedinice dolaze u pomoć kao pojačanje. Oni najzad uspevaju da potisnu oba krila srpske linije u kojoj ni jedan oficir ne ostaje nepovređen. Srpski centar, videvši da će ga okružiti, počinje da se povlači. Jedan od poslednjih oficira koji je još na nogama, obraća se pukovniku: -Moj komandante, mi ne možemo više da se držimo, nastavićemo bitku dublje u pozadini. Pukovnik Bacić još okleva, njegov pogled kruži ka hrabrim vojnicima koji oko njega leže mrtvi i on ne popušta. -Vi ste se poneli kao heroji. Možete se tući i u povlačenju. Ja ostajem! Pukovnik Bacić je ostao samo sa dva vojnika pored sebe, njegovi ordonansi odani mu do smrti, odbili su da ga napuste. Neprijatelj stiže na greben i primećuje pukovnika koji, uprkos svojim ranama stoji uspravno, oslonjen na dva vojnika. -Gde je vaš puk? Viče jedan austrougarski oficir, približavajući mu se. -Moj puk, to sam ja! -Predajte se! Dodaje neprijateljski oficir. Ovog puta, umesto odgovora, pukovnik Bacić se naginje prema dvojici svojih vernih ordonansa. -Vatra! Istovremeno jedna salva sa austrougarske strane upućuje se na trojicu Srba. Pukovnik još diše. Austrijski general Aper naređuje da se pokuša sve kako bi se spasao život srpskom pukovniku. -Ovaj čovek je heroj! – reče svojoj pratnji i priđe smrto ranjenom pukovniku Baciću. -Zbog čega se niste predali pukovniče? -Srpski pukovnik se nikada ne predaje – odgovorio mu je i izdahnuo.” Anri Barbi Tri austrijska puka pod oružjem otpratili su njegove posmrtne ostatke do samog groba, na kome je austrijski general dao da se na nemačkom jeziku napiše: ,,Ovde leži pukovnik Živojin Bacić, komandant 13. srpskog puka, herojski poginuo na Gukošu” Živojin D. Bacić Rođen 09.01.1872. u Negotinu. Osnovnu školu i sedam razreda Gimnazije završio u Zaječaru, Vojnu akademiju sa XXIII klasom i Višu školu Vojne Akademije u Beogradu 1899. U čin kapetana II klase unapređen 1899, u čin majora 1905, a u čin pukovnika 1913. Kao kapetan 1903. bio je komandir u Petom pešadijskom puku ,,Kralj Milan” u Valjevu. Živojin Bacić je 1909. postavljen za ađuntanta kralja Petra I Karađorđevića. Učestvovao je u balkanskim ratovima. Uoči Kolubarske bitke na položaju Kamalj, na ljiško – gukoškoj gredi, štitio je povlačenje srpske vojske. Kada je ostao samo sa svoja dva ordonansa, odbija poziv na predaju. General Aper, komandant XV austrougarskog korpusa, naredio je da se pukovnik Bacić sahrani uz sve vojne počasti i da mu se podigne spomenik kao protivniku dostojnom poštovanja i divljenja. Pukovnik Bacić je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV reda i drugim odlikovanjima. Građani Ljiga su 15. decembra 1992. godine podigli bronzanu Spomen bistu pukovniku Baciću.